Vijesti

Ubrzo po izboru Olivera Dulića (DS) za predsednika i Esada Džudževića (Lista za Sandžak) za potpredsednika Skupštine Srbije na internet sajtu šovinističke organizacije Stormfront osvanuo je naslov “Ustaša i balija na čelu “skupštine” Srbije” i komentari u tom stilu. U razgovoru za Danas Džudžević kaže da je ne samo video taj sajt već i da je dobio više SMS poruka u stilu “Otkud balija u Skupštini?”.

– Nisu to bile preteće poruke, ali su bile neprijatne i malo su me podsetile na devedesete godine. Javno nije bilo reakcija tog tipa. Štaviše, dobio sam brojne čestitke pre svega nevladinih i različitih organizacija nacionalnih manjina sa kojima godinama sarađujem na zakonskoj regulativi položaja etničkih zajednica. Posebno mi je draga čestitka koju mi je uputio reis-ul-ulema Hamdija Jusufspahić, kaže Džudžević, prvi predstavnik stranke nacionalne manjine izabran za potpredsednika parlamenta u modernoj višestranačkoj Srbiji.

Džudžević ističe da je ponosan na tu činjenicu i da je njegov izbor pozitivna poruka i poziv manjinama da još intenzivnije učestvuju u javnom životu Srbije. “Očekujem veće učešće manjina u vladi i drugim državnim institucijama, čime ćemo zaokružiti dosta povoljan tretman manjina u našem društvu i praktično pokazati multietnički karakter države u kojoj živimo”, poručuje Džudžević.

Prevazilaženje netrpeljivosti

Džudžević se nada da će netrpeljivost između dve najjače bošnjačke stranke SDA Sulejmana Ugljanina i SDP Rasima Ljajića biti prevaziđena. “Stvorio se pozitivan ambijent u odnosima između ove dve najjače bošnjačke stranke. Videli ste da su poslanici SDP glasali za moj izbor za potpredsednika Skupštine, u vladi sede Omeragić i Ljajić. To su pozitivne poruke koje obe političke stranke šalju svojim biračima. Mislim da će to blagotvorno uticati na razvoj političkog života u Sandžaku i ekonomski napredak”, smatra on.

On podseća da je prethodni saziv Skupštine izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika, ukidanjem cenzusa za stranke i koalicije nacionalnih manjina stvorio mogućnost njihovog lakšeg ulaska u parlament. “To je bio ozbiljan institucionalni pomak, koji je većina manjina iskoristila u ovom sazivu” , dodaje Džudžević. Na primedbu da, pored tog “pozitivnog pomaka”, poruke koje je primio, kao i reči koje se u Skupštini mogu čuti na račun pojedinih manjinskih poslanika, pre svih Rize Halimija, pokazuju da u najvišem zakonodavnom telu i dalje ima govora mržnje, Džudžević kaže da su to “recidivi” devedesetih koje nije lako “prevazići”.

– Mislim da je Riza Halimi učinio hrabar gest učešćem na izborima i ulaskom u parlament, čemu se protivio deo albanskih stranaka i javnosti u Preševu. On je trenutno jedini predstavnik Albanaca iz preševskog kraja u Skupštini i izaziva, nažalost, još uvek negativne reakcije SRS i još više SPS. Time se šalje kontradiktorna poruka onome za šta se Srbija zalaže u smislu položaja manjina na Kosovu. Primetna je i povremena negativna reakcija prema dvojici romskih poslanika. Nije dobro što i u ovom sazivu ima takvih primera, zaključuje Džudžević, dodajući kao izuzetno pozitivno to što u sadašnjem sazivu romske partije imaju svoje predstavnike.

Na pitanje da li stranke nacionalnih manjina ili nacionalni saveti treba oštrije da reaguju na širenje mržnje u medijima i pojedinim javnim istupima, Džudžević ističe da je to mač sa dve oštrice. “Pitanje je da li da reagujete ili ne na takve pojave, jer im reakcijom dajete na značaju i omogućavate besplatnu reklamu. Mislim da je važnije dalje insistiranje na institucionalizovanom položaju manjina u našem društvu, donošenju zakona o nadležnostima i izboru nacionalnih saveta, kojim bi se na precizan način definisale nadležnosti u četiri oblasti: službenoj upotrebi jezika i pisma, obrazovanju, informisanju i zaštiti kulturne baštine. Mislim da će taj zakon biti još jedan mehanizam protiv pojave jezika mržnje, kojim ćemo prevazići taj recidiv devedesetih koji postoji kod ove dvije stranke”, kaže Džudžević.

Džudžević navodi da se pred Skupštinom nalazi težak zadatak, donošenje na stotine zakonskih akata kojim bi Srbija svoje zakonodavstvo uskladila sa evropskim, kao i usvajanje zakona o Narodnoj Skupštini i izmenu Poslovnika. Upoređujući rad sadašnjeg i prošlog skupštinskog saziva u kome je bio poslanik, Džudžević zaključuje da dolazi do jasnijeg profilisanja različitih političkih opcija, što bi trebalo da donese kvalitetniji rad. Na konstataciju da tog kvaliteta za sada nema, već samo brojnijih svađa i uvreda, Džudžević dodaje da je neophodna izmena Poslovnika, koja bi omogućila efikasniji rad parlamenta. “Podrazumeva se da opoziciji neće biti uskraćeno pravo na kritiku”, dodaje Džudžević, koji još nije predsedavao sednici, a ni dobio svoju kancelariju. “Zasut sam raznim inicijativama, molbama uglavnom manjinskih organizacija za razgovor, sastanke, ali još nisam u mogućnosti da svima odgovorim. Još nemam ni kancelariju ni osoblje koje bi mi pomagalo”, zaključuje.

S. Biševac