Vijesti

Congue iure curabitur incididunt consequat

Ne želimo rušenje Vlade već nastavak procesa ostvarivanja prava Bošnjaka

Buka oko četiri izbušene gume na automobilu Bošnjačkog nacionalnog vijeća, kojim se vozi predsednik njegovog Izvršnog odbora i narodni poslanik Esad Džudžević, nije želja da se sruši Vlada Srbije, već da se nastavi sa sprovođenjem primene zagarantovanih prava Bošnjaka u Sandžaku. Ovo bi u najkraćem mogao biti siže intervjua, koji je Esad Džudžević dao  listu “Akter”. On ne negira da bi Bošnjačka lista iz sadašnjeg parlamenta i vladajuće koalicije mogla da se priključi nekoj drugoj, budućoj vladajućoj koaliciji poslije izbora, jer “manjinske stranke ne mogu biti u opoziciji”, pa bi im u tom kontekstu partner mogao biti i Tomislav Nikolić i Srpska napredna stranka, koja je, podsjetimo, nedavno pozvala manjinske stranke da joj se priključe, nudeći im čak i ministarske resore u novoj vladi. Poslanik Džudžević, budući da je optužio najviši državni vrh za ovaj incident, odlučio je da do kraja rezultata zvanične istrage i oglašavanja tog istog državnog vrha “zamrzne” svoju poslaničku funkciju, neće glasati za vladine zakone, ali će nastaviti da dolazi u parlament.

Upravo dolazite iz policije, imaju li neke podatke o tome ko vam je isekao gume na automobilu?

Nemaju ništa opipljivo, ali imaju najave da taj problem mogu da riješe veoma lako, s obzirom na to da je prostor na kome se desio incident pokriven kamerama. Očekujem da će policija osim počinioca otkriti i moguće nalogodavce, ali i šta je motiv. Rekao sam da iza ovoga stoji politički motivisan napad. Možda je ta moja ocjena prenagljena, ali ja sam u Beogradu jedanaest godina narodni poslanik, tu se osjećam kao u svom gradu i želim tako da se osjećam i dalje.

Hoćete li uzeti policijsku zaštitu?

Nuđena mi je tri–četiri puta, ali je ne želim ni na koji način. Želim da obezbijede jednom manjinskom poslaniku da se osjeća kao slobodan građanin.

Na osnovu čega tvrdite da je taj incident naručen sa najvišeg državnog vrha?

Vrlo je jasan podtekst. Samo tri dana pred napad na moj automobil, i moj lični integritet i sigurnost u Beogradu, predstavio sam knjigu, zbirku dokumenata, mojih poslaničkih pitanja, pisama premijeru i ministrima, sa osnovnim zahtevom da ispune Ustavom zagarantovana prava sandžačkih Bošnjaka u Srbiji. Tri dana nakon izlaska knjige desio se ovaj napad koji je za mene dodatni šok, budući da sam se u Beogradu osjećao slobodno. Način na koji su isječene gume, a to je i policijska kvalifikacija, govori da to nisu uradili huligani, alkoholisani omladinci kojima je zasmjetala bošnjačka zastavica, ili novopazarske tablice. Sve četiri gume izbušene su hladnokrvno nožem. Reč je o čisto profesionalno obavljenom poslu. To nije urađeno na emotivan način, u besu. Shvatio sam to kao prijetnju i opomenu povodom pitanja koja sam postavio u knjizi. Imam pravo na tu vrstu utiska, a na državnim organima je da kažu da pretjerujem, da lažem. Loptica je u njihovom dvorištu.

Da li vam je neko od državnih organa rekao da zaista pretjerujete?

Ne, nisu mi rekli da prjeterujem. I sam kažem da možda zvuči malo pretjerano, ali imam pravo na tu vrstu utiska. Ne postoji nijedna poslanička grupa u parlamentu koja nije izrazila neku vrstu solidarnosti i zabrinutosti. U ime DS-a sa mnom je razgovarala Jelena Trivan, koja je najavila da će predsjednik Tadić razgovarati sa mnom. Odbijao sam tu vrstu susreta, jer tražim od predsjednika da on kao šef države, kao najviša vlast u ovoj državi, garantuje da će se nastaviti proces ostvarivanja prava Bošnjaka u Srbiji. Mi ne kažemo da su prava Bošnjaka ugrožena, da su diskriminisani, mi samo kažemo da je zaustavljen proces ostvarivanja njihovih prava u poslednje dve i po godine. Bez te najave odbijam susret sa Tadićem, iz prostog razloga jer ne želim da me predsjednik primi zato što su meni izbušene gume na autu.

Ima li nagoveštaja da će doći do susreta vas i predsjednika Tadića?

Ne insistiram na tom susretu. Koleginica Trivan je rekla da će me neko iz kabineta predsjednika zvati da razgovaramo na tu temu. Ponavljam da tema tog sastanka može biti zaustavljeni proces ostvarivanja prava Bošnjaka u Srbiji.

Verujete li zaista da su za tri dana od objavljivanja vaše knjige ljudi iz državnog vrha, koje optužujete, požurili da je pročitaju i da je neko u ime države tim povodom naredio napad na vas?

Kažem da je to možda jedan od mogućih odgovora na pitanja koja sam postavljao. Nemam odgovore na pitanja koja sam u parlamentu postavljao, nemam odgovore na projekte predate ministarstvima, prije svega Ministarstvu unutrašnjih poslova, vezane za službenu upotrebu jezika i pisma, izdavanje ličnih dokumenata. Tu je i Ministarstvo obrazovanja, koje ne dozvoljava Bošnjacima da u školama koriste pravo obrazovanja na maternjem jeziku, i Ministarstvo kulture, koje je takođe prozvano u knjizi, a koje nije omogućilo Bošnjacima da osnuju krovnu kulturnu instituciju Zavod za zaštitu bošnjačkog kulturnog nasleđa. Slične zavode imaju sve manjine u Vojvodini, a cilj postojanja takve institucije jeste da brine o nasleđu manjine. Da takva institucija postoji ne bi se dogodilo da se urušava čitav bedem novopazarske tvrđave, a da niko u ovoj zemlji nema obavezu da reaguje ni na koji način.

Vaša pitanja i vaši istupi u parlamentu do sada nisu bili toliko oštri i govori toliko zapaljivi, kao što, primera radi, čini muftija Zukorlić, a njemu se tako nešto ipak nije dogodilo?

To nazivam fenomen Zukorlić. On je funkcionalni igrač, koji vulgarizacijom svih tema koje pokreće kompromituje model da jedna manjina u institucijama sistema ostvaruje svoja zakonska prava, i to na osnovu standarda Evropske unije. Zukorlić sve čini da bi kompromitovao i pitanje uživanja manjinskih prava, regionalizacije, i siguran sam da ima funkcionalnu ulogu da kompromituje legitimne i legalne procese.

U ime čega on to radi, ako kažete da je “funkcionalni” igrač?

Ne znam. Vjerujem da to radi da bi zaštitio svoje privatne finansijske interese, od univerziteta do privatizovane islamske zajednice. Uostalom, svaki dan slušamo da on osniva neke nove i nove institucije, naučno-istraživačke, edukativne, ali mi ne vidimo nikakve efekte tih institucija. Zaista je čudno da i kad Zukorlić kaže neku glupost, u nekom šesnaestom selu, u Srbiji se to digne na najveći mogući nivo i pažnju. Zato zaključujem da on služi kao pokriće da se Bošnjacima onemogući da u skladu sa Ustavom i zakonom ostvare svoja prava.

Nije li sada vaša zapaljiva priča tu da pred izbore Zukorliću preotmete glasove birača?

Fenomen Zukorlić i njegov šef u Bosni reis Mustafa Cerić nastoje da Bošnjake na Balkanu klerikalizuju i dovedu ih na nivo vjerske skupine, gde će vjerska lica da utiču na ukupan politički, društveni i svaki drugi aspekt života Bošnjaka. Za mene je to potpuno neprihvatljivo. Da li on dobija poene na toj priči u ovom momentu potpuno je nebitno, jer smatram da su Bošnjaci starosjedelačko stanovništvo na Balkanu, koje svoja prava mora da usklađuje sa evropskim standardima. To je moje ubeđenje. Tačno je da kod naroda prolazi svojevrsna džamahirizacija Sandžaka, što znači da jedan verski vođa putem demagogije nastoji da pridobije dobar dio sledbenika i marginalizuje jedan prostor koji je tradicionalno multietnički. Reč je o prostoru koji je školski primer sklada različitih tradicija, običaja, kultura i potpuno je neprihvatljivo da jedan vjerski vođa diktira politička i društvena zbivanja. Zato je ono što se meni desilo zapravo napad na institucionalni metod koji zastupam.

Emir Elfić, Zukorlićev bliski saradnik, tvrdi da je možda incident na koji se vi pozivate zapravo obračun režima sa saradnicima kojima je opala upotrebna vrednost, i optužuje vas za podršku Ustavu, koji je, kako on kaže, Bošnjake svrstao u građane drugog reda?

Ako odgovor na to pitanje tražimo u činjenicama onda ga ne možemo naći. Mene, kao ni Bošnjačku listu, niko ne može da optuži da smo se uspavali. Mi smo najmanji partner u vladajućoj koaliciji, ali smo i najlojalniji. Ulazak kolege Ugljanina u vladu jeste institucionalni način ostvarivanja ekonomskih, manjinskih i svih drugih prava Bošnjaka.

Najavili ste da ćete imati sastanak Bošnjačke liste. Da li je taj sastanak održan i šta je zaključeno?

Održano je predjsedništvo koalicije i generalni zaključak je osuda čina koji se dogodio u Beogradu. Drugi zaključak je da od Skupštine Srbije tražimo otvaranje parlamentarne rasprave o svim pitanjima koja se ovih dana postavljaju u javnosti. Svaka poslanička grupa može da inicira raspravu na neku temu, pa ćemo i mi naravno iskoristiti taj mehanizam.

Da li ste formalno podnijeli zahtjev predsednici parlamenta?

Nismo. Čekamo izveštaj policije, kako bismo u parlamentu mogli da vodimo kvalitetnu raspravu. Tema će biti zaustavljanje i onemogućavanje Ustavom i zakonom garantovanih prava sandžačkih Bošnjaka u Srbiji. Na taj način daćemo šansu i šlagvort državi da odgovori na sva ova pitanja. U proceduralnom smislu potrebno je da samo poslanička grupa manjina podnese zahtev i predsednica parlamenta je u obavezi da zakaže sjednicu.

Nekako će se zgodno namjestiti ta rasprava kao šlagvort za predizbornu kampanju?

Mislim da će ta rasprava u podjednakoj meri biti važna i dragocena i za Bošnjake, ali i za samu državu.

Koliko na vašu odluku da zamrznete poslaničku funkciju, i ne glasate za zakone vladajuće koalicije, ima uticaja poziv Tomislava Nikolića manjinskim partijama na saradnju, kao i ponuda ministarskih resora u budućoj vladi?

Nikolić ne može da računa na našu podršku, jer nije bilo nikakvih razgovora na tu temu. Sa Tomom sam veliki prijatelj, još iz vremena kada su ga smenjivali sa mesta predsednika Administrativnog odbora. Razgovaramo svakodnevno, ali te vrste razgovora koje pominjete nije bilo. U principu svakoj manjinskoj stranci odgovara, i upućena je da razgovara sa strankom većinskog naroda koja osvoji dovoljan broj glasova da formira vladu. Ako sutra Nikolić bude formirao vladu, imaće u nama vrlo konstruktivnog partnera na planu pitanja manjinskih prava Bošnjaka. Ko god da u Srbiji bude na vlasti imaće podršku Bošnjačke stranke.

Ako naprednjaci pobede na narednim izborima hoćete li formirati koaliciju sa njima, odnosno hoćete li im se priključiti?

Mi se ni sada nismo nikome priključili. Bošnjačke manjinske stranke su partneri svakoj vladajućoj većini u Srbiji, jer mi ne možemo da budemo opozicija. Moramo da nađemo model aktivnog i konstruktivnog načina participacije u vlasti.

Hoće li i vaš kolega Bajro Omeragić postupiti na isti način kao i vi, i zamrznuti poslanički status?

Ukoliko vrlo brzo ne dobijemo pozitivan odgovor od policije na pitanja ugrožavanja moje sigurnosti, i ukoliko sa vrha vlasti ne čujemo jednu preciznu poruku da će Bošnjaci uživati svoja Ustavna i zakonska prava u zemlji, onda ću pozvati ne samo kolege iz poslaničkog kluba manjina, već sve Bošnjake koji su u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti da reaguju na sličan način kao i ja. Smatram da bi to bio jedini odgovor. Te naše najave predstavljaju teorijsku mogućnost, no isključujem mogućnost da će vlast negativno da odgovori na naše zahteve.

Šta kaže ministar Sulejman Ugljanin, vaš koalicioni partner?

I njegov stav, kao predstavnika Bošnjačke liste, jeste da se ta rasprava fokusira u parlamentu. On se bavi ekonomskim pitanjima u vladi, održivim razvojem, izgradnjom infrastrukture u Sandžaku, dok sam ja zadužen za pitanje Ustavnih i zakonskih prava.
“Moj motiv i motiv Bošnjačke liste nije pad ove vlade, nego davanje šanse toj istoj vladi da ispravi neke svoje odluke koje su učinjene prema Bošnjacima, jer je zaustavljeno ostvarivanje njihovih prava u skladu sa Ustavom i zakonima”

Do daljeg ćete spustiti loptu i čekati da se to razriješi u parlamentu?

Upravo tako, jer smatram da sva nerešena pitanja treba rešavati u institucijama sistema. Država ima šansu da pokaže da poštuje prava svih manjina i sprovodi ravnomerni regionalni razvoj. Eto joj šanse da se pokaže u pozitivnom svetlu.

Da li očekujete i podršku svih Bošnjaka, poslanika drugih stranaka u parlamentu?

Veliku solidarnost dobio sam putem telefona i SMS poruka i u startu imam podršku Saveza vojvođanskih Mađara i albanske zajednice za otvaranje te vrste rasprave u skupštini. Podržali su me i poslanici Kenan Hajdarević iz LDP-a i Munir Poturak iz Ljajićeve SDP. Uostalom to što tražim niko normalan u ovoj državi, bez obzira o kojoj političkoj opciji se radi, osim možda Srpske radikalne stranke, nema razloga da ne podrži kao vid otvorene parlamentarne rasprave.

Jeste li vi sada opozicija?

To je pogrešna interpretacija u medijima, to sam demantovao i rekao da mi ne pada na pamet da idem u opoziciju. Mi ostajemo deo vladajuće koalicije, jedino što kao poslanik Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka zamrzavam svoj status i glasanje u parlamentu, i uvodim apstinenciju na rad u skupštinskim odborima.

Ako se desi da vi i Bajro Omeragić ne budete glasali za vladine zakone, da li to znači da vi rušite vladu i da li je to početak njenog pada zahvaljujući četiri izbušene gume?

Dozvoljavam da se i na taj način interpretira ta priča, ali moj motiv je potpuno drugačiji. Ponovo kažem da mi kao najmanji i najlojalniji u ovoj koaliciji imamo cilj da se što pre ide u evropske integracije, da se ubrza proces ispunjavanja svih tih uslova i kriterijuma, jer nama kao manjinskoj zajednici odgovara što brži ulazak Srbije u EU. Moguća posledica, odnosno interpretacija da Bošnjačka lista ruši vladu nije nešto što se temelji na činjenicama, jer jednostavno na potpuno legitiman način izražavam svoj protest i pružam šansu državi da dâ pozitivne odgovore na obaveze koje postoje.

Da li tehnički vlada može da padne zbog toga što vas dvojica uskraćujete podršku njenim zakonima u skupštini?

Tehnički to je moguće, ali moj odgovor jeste da ako ova vlada nije u stanju da ispuni zahtjeve koje postavljam ovih dana, da se ispunjavaju Ustavna i zakonska prava Bošnjaka, onda ta vlada stvarno treba da padne. Ponovo naglašavam, moj motiv i motiv Bošnjačke liste nije pad ove vlade, nego davanje šanse toj istoj vladi da ispravi neke svoje odluke koje su učinjene prema Bošnjacima, jer je zaustavljeno ostvarivanje njihovih prava u skladu sa Ustavom i zakonima.

Hoćete li nastaviti da primati platu u skupštini?

Sva prava i obaveze koje imam kao poslanik obavljam i dalje. Dolazim redovno u skupštinu na posao, redovno se registrujem na početku zasjedanja, samo ne glasam u danu za glasanje i apstiniram od rada u odborima.

Da li je tačno da je vama prije osam godina istekao mandat na mestu predsjednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća?

Svi nacionalni savjeti izabrani su na osnovu okvirnog zakona iz 2002. godine i svim nacionalnim manjinama mandati su istekli još 2007. godine. Na insistiranje bošnjačke i mađarske strane uveden je način neposrednih izbora kako bismo legalizovali nacionalne samouprave. Dobili smo kvalitetan zakon koga su pohvalili i OEBS i Savet Evrope, ali je nastao problem na izborima za Bošnjački nacionalni savjet održanim u junu prošle godine. Greška je što je država uopšte dozvolila jednom vjerskom poglavaru da bude nosilac izborne liste, i to je jedina greška bivšeg ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića.

Hoćete da kažete da tu nije bilo mesta za muftiju Zukorlića?

Vjerski poglavari sa svojih pozicija mogu da daju izjave, da utiču na politička i sva druga zbivanja, ali ne smiju po principu sekularizma da se miješaju direktno u politička pitanja. Zukorlić je sebi dao za pravo da bude nosilac jedne izborne liste, što je izazvalo haos u sistemu vrijednosti za koji mi smatramo da pripada ovoj zemlji i Bošnjacima kao nacionalnoj zajednici.

Kada će biti ponovljeni izbori za nacionalno vijeće Bošnjaka? U septembru ili oktobru, kako reče ministar Milan Marković?

Dogovor je da se izbori održe što prije. To je interes i naš i zahtev Evropske komisije, mada sam bio spreman i za termin od 17. aprila, a onda sam obavješten da nijedna od druge dvije liste nisu spremne da učestvuju u tom terminu, pa smo se složili da se ti izbori održe na jesen. Zadnje konsultacije s ministrom govore da ti izbori svakako treba da budu prije kraja godine, a bilo bi dobro da to bude krajem oktobra. Mi tražimo da Sandžak bude definisan kao administrativna oblast u skladu sa standardima EU koji važe za regionalizaciju.

Jeste li nešto već uradili, u smislu te vrste pomoći državi?

Poslednje dvije godine lobiramo kod turskih kompanija da investiraju u Sandžaku, i u našem parlamentu su već ratifikovani neki sporazumi za izgradnju puteva u tom regionu. To do sada nisam pominjao kao problem, ali sad ću reći da ova vlada, na neki način, opstruira implementaciju tih međudržavnih sporazuma i početak izgradnje tih puteva.

Izvor: akter.co.rs


Povezane objave

Close
Close