Vijesti

Nekako mi se čini da mi novinari isuviše slušamo teme koje se tiču drugih profesija, pa je ovo prilika da vas upoznamo i sa našim problemima. Verujem da mnogi od vas znaju kakvo je stanje danas u medijima u Sanžaku, s obzirom da je posao novinara javan posao, posao koji ne možete da prikrijete, posao koji se vidi, za razliku od nekih drugih profesija.

Stanje medija u Sandžaku je otprilike slično kao i u ostalim dijelovima zemlje, dakle dijelimo sudbinu naših kolega u cijeloj Srbiji, a slična je, koliko uspijevam da pratim preko portala medije u Bosni, situacija i kod njih.

I danas se, kao i prije 80 godina kada je nastao list “Sandžak”, novinari susreću sa raznim pritiscima, prije svega političke i ekonomske prirode, a prisutna je i velika besparica u medijima. Vjerovatno ste pratili ovih dana, zakonski rok je najkasnije za dve godine da državni, odnosno opštinski mediji budu privatizovani. Ja spadam u one novinare koji vjeruju da će se situacija tada makar malo promijeniti – kada svi budemo jednaki na tržištu, kada se jednako budemo borili za svakog gledaoca i svakog slušaoca, da će to biti bolje za građane, s obzirom da će dobiti kvalitetniji program.

Ja se već 15 godina bavim ovim poslom i mogu da vam kažem da je tada za nijansu situacija u medijima bila bolja. Čini mi se da smo slobodnije mogli da pišemo o nekim temama, da kritikujemo vlast. Negdje poslije 2000. godine je nastupila velika kriza i ja mogu da vam kažem da je situacija danas u novinarstvu možda malo bolja u odnosu na prije, recimo, 6-7 godina.

Podsjetiću samo da su tada pojedine naše kolege bile na listi nepodobnih novinara, da je bilo novinara kojima je bio zabranjen ulaz u zgradu lokalne samouprave. Mi danas toga, barem prividno, nemamo. Tako da je u tom pogledu, moram da pohvalim, situacija malo drugačija, ali i dalje trpimo neviđene političke pritiske.

Nažalost, nekad smo krivi i mi sami novinari, čini mi se da nismo uspjeli da se izborimo sa svim tim političkim problemima i da adekvatno odgovorimo na sve zahtjeve političara. Nažalost, danas je sve više kolega koji se tako javno i transparentno deklarišu, pripadnici su jedne, odnosno druge političke opcije i nekako se utrkuju ko će da uradi više priloga koji odgovaraju jednoj ili drugoj opciji. Ja mislim da to nije dobro. Nije dobro zbog samih građana, jer onda su oni uskraćeni za bilo kakvo objektivno informisanje i za bilo kakvu objektivnu temu.

Što se tiče novinarstva u Sandžaku, moje mišljenje je da je aktuelno izveštavanje sa samih događaja, da ne ulazimo dublje u temu i da se ne bavimo mnogo temama koje se tiču života običnih građana.

O istraživačkom novinarstvu i da ne govorim, to je, čini mi se, vid novinarstva kojim se, maltene, niko u ovom dijelu Srbije ne bavi. Zbog čega? – ja bih volela da neki od kolega novinara koji su danas prisutni kažu nešto o tome i da kažu svoje mišljenje. Da li je u pitanju strah ili ta besparica, koju sam spomenula, pa ljudi prosto nemaju volju da uđu dublje u neku priču i da se zameraju lokalnim moćnicima?!

Cilj svakog novinara, ono što nas uče na bilo kojoj radionici i na bilo kojem novinarskom kursu ili školi jeste činjenica da moramo da težimo objektivnosti i da ne smijemo da radimo za cilj pojedinaca. Čini mi se da je na sceni u Sandžaku upravo to prisutno. Pre svega, pričam o Novom Pazaru s obzirom da medijsku sliku u njemu najbolje poznajem, a i Novi Pazar predstavlja, na neki način, centar medija – u Novom Pazaru imate najviše medija u odnosu na Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu i Tutin.

Bili smo svjedoci tokom 2012. godne, u predizbornoj kampanji, šta može da se desi političarima ukoliko kontrolišu medije. DS je izgubio vlast pre svega zbog velike kontrole medija, dakle to ponekad zna da se vrati suprotno. Međutim, ja mislim da ovdje kod nas naši političari još uvijek nisu to shvatili i da pošto-poto hoće da budu prisutni u medijima i da im je svaka tema bitna i interesantna. Tvrdim da to donosi ponekad i suprotne efekte.
Još uvijek su političke teme broj jedan u našim medijima i dalje zauzimaju prve minute u svakom dnevniku, što takođe nije dobro. Ponoviću opet da ljude više zanima običan život, zanimaju ih više teme koje se tiču ekonomije i uopšte tog nekog socijalnog života.

Zaključiću da treba da težimo da radimo po profesionalnim standardima i etičkim kodeksima, jer je sve manje kolega koji se drže toga i koji uopšte razmišljaju da na objekitvan način informišu javnost.

Transkript govora novinarke Amele Bajrović na tribini “Uloga sandžačkog novinarstva u vremenu tranzicije – odgovori na izazove”, održanoj povodom obilježavanje Dana sandžačkog novinarstva u Glavnom uredu Vijeća, 2. februara 2013. godine. 

Amela Bajrović je novinarka Radija Sto plus u Novom Pazaru, dopisnik srbijanskog dnevnog lista “Blic” i član Izvršnog odbora NUNS-a